Истакнути писци
Ваша наруџба
Иван В. Лалић (8. јун 1931 — 28. јул 1996) је био српски песник, есејиста и преводилац, један од најистакнутијих песника неосимболистичке струје у савременој српској поезији. Рођен је у Београду, гдjе је радио неко врijеме као новинар и уредник Радио Загреба; био је уредник у „Просвети“ и „Нолиту“.
Својом поезијом преко артизма, уравнотежених слика и духовне сабраности обновио је линију симболистичког песништва. Трагајући за класичном мером песме и налазећи песничко надахнуће у литератури, Лалић се у својој поезији окретао Византији и античком свету. Такође је био изврстан преводилац, есејиста и критичар.
Иван В. Лалић је ушао у књижевну критику као хроничар часописа, најпре „Летописа Матице српске“, а потом београдске „Књижевности“. Његову критику одликује објективност, као и искуство које у њу уноси. Приредио је неколико антологија и зборника. Бавио се преводилаштвом, нарочито препевима; тако је између осталог приредио „Антологију новије француске лирике“ (од Бодлера до наших дана) и изборе песама Хелдерлина (Нолитова награда) и Пјер Жан Жува. Аутор је радио-драме „Мајстор Хануш“ (награда Југословенске радиодифузије).

Дjела
• Бивши дечак (1955)
• Мелиса (поема) (1959)
• Аргонаути и друге песме (1961)
• Време, ватре, вртови (Змајева награда) (1961)
• Сметње на везама (1975)
• Страсна мера (1984)
• O делима љубави или Византија (1987)
• Изабране и нове песме (1969)
• Ветровито пролеће(1956)
• Чини (1963)
• Круг (1968)
• Велика врата мора (1958)
• Песме (1987)
• Писмо (1992)
• Четири канона (1996)

Писао је есеје и критике:
• Критика и дело (1971)
• О поезији и дванаест песника Награде
• 1995 Награда Браћа Мицић
• 1996 Награда Васко Попа
Дара Секулић је рођена 1931. године у селу Кордунски Љесковац. До своје десете године живјела је у родној кући која је спаљена 1942. Након погибије родитеља боравила је по дјечјим домовима и ђачким интернатима. Гимназију је започела у Рујевцу на Банији, а наставила у Италији, Сплиту, Карловцу, Загребу и Сиску.

Рајко Петров Ного (Борија, општина Калиновик, 13. мај 1945.) српски је пјесник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске.
Завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду.

Милован Витезовић je српски писац, професор универзитета. Пише песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику.

Пратите нас на друштвеним мрежама

Facebook 
Twiter
Google + 


Погледај још...