Ивица и Марица

„Ивица и Марица” је њемачка народна бајка коју су уредили браћа Грим. Вијековима је инспирисала многе генерације тако да је постала дио опште литерарне културе. Ивица и Марица су брат и сестра који су послије смрти мајке, од маћехе, очеве друге жене, доживљавали малтретирање и прогон. Отац их по наговору њихове маћехе одводи и оставља дубоко у шуми. Након дугог лутања, гладни и смрзнути, наилазе на кућу од чоколаде, кекса, бомбона и разних слаткиша. Кућа припада вјештици која их мами и уводи у кућу како би их искористила за своје зле намјере. Након неког времена успијевају да савладају вјештицу и да се ослободе. У шуми срећу оца који их тражи и који се каје за то што је урадио. На крају живе срећно до краја живота. У бајци се преплићу добро и зло, срећа и туга, мудрост и спретност, брига и кајање, као и мистична аналогија вјештице и маћехе.