Горски вијенац

Најпознатије дјело Петра II Петровића Његоша, а и српске књижевности је, Горски вијенац који је објављен 1847. године. Горски вијенац можемо посматрати као дјело у којем је опјеван не судар двије вјере, него судар два потпуно опречна принципа, два свијета; судар универзалног и свевременог. У ширем смислу ради се о доживљају борбе добра и зла; борбе, савременим језиком речено: идеалиста и материјалиста. Радња Горског вијенца и симболички је смјештена у временски период који обиљежавају четири вјерска празника: све почиње скупштином црногорских главара уочи Тројчина дне, вјерског празника Свете Тројице, затим иде сабор о Малој Госпојини, па Бадње вече и Божић, и на крају Ново љето, тј. Нова година или Мали Божић.