Хамлет

Хамлет

Хамлет је једна од најчитанијих драма, највише извођена на позорницама. У поређењу са осталим дјелима, о Хамлету је такође написано највише критичке литературе, која га интерпретира с много различитих аспеката. Ову драму критичари често анализирају жанровски, па је као трагедију освете читају у том кључу и једно од главних питања тзв. „Хамлетовог проблема” јесте зашто он одлаже освету након сазнања да му је стриц убио оца и преузео трон. Шта условљава његово одсуство акције, одсуство ријешености да дјелује и на тај начин оконча неправду учињену његовом оцу, Данској и њему лично, јер је његов стриц Клаудије стао између њега и насљедног престола и од његове мајке направио курву?

Ту се такође јавља и питање одсуства емоција и емпатије код Хамлета, који без гриже савјести шаље у смрт школске пријатеље Розенкранца и Гилденстерена, излуђује Офелију и тјера је у смрт, мучи ријечима своју мајку и без жаљења убија Полонија. Дух његовог оца као да увиђа то одсуство саосјећања код њега и каже му да не диже руку на своју мајку, већ да је препусти осуди небеса.

Критичка литература питање Хамлетовог одлагања освете често објашњава његовим карактером, описујући га као исувише осјећајног или интелектуалног да би био човјек од акције. Посматрају га као неког ко превише размишља, као неуротичног сањалицу или хронично колебљиву особу. Савремени критичар Џон Кериган износи мишљење да разлог Хамлетовог одлагања освете није неодлучност, већ то што је „угушен успоменама”.

Формат: 17 x 22 cm
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Број страница: 204
Година издања: 2024.
ISBN: 978-99955-1-821-9
Шифра: 190733