Батинић: Критике о пословању Завода у периоду 2000-2007 су биле позитивне

Интервју са Ранком Батинићем, директором ЈП “Завод за уџбенике и наставна средства” у периоду 2000-2007

1. Можете ли у кратким цртама објаснити у каквим околностима преузимате руковођење Заводом за уџбенике и наставна средства?

Одлуком Владе Републике Српске, од 04.09.1992. године, основан је Републички издавачки Завод „Просвјета“ са сједиштем у Илиџи. Законом о издавачкој дјелатности, из 1994. године, РИЗ „Просвјета“ је трансформисан у ЈП Завод за уџбенике.

Након потписивања Дејтонског споразума, Завод je наставио да обавља своју дјелатност у приватној кући у Бијељини, јер ово издавачко предузеће, од посебног интереса за Републику Српску, није располагало са властитим канцеларијским и складишним простором. Озбиљан проблем је представљао недостатак и других расурса, као што су: кадрови, финансијска средства и опрема.

Директор РИЗ „Просвјета“, касније ЈП Завод за уџбенике, од 1992. до 1999. године, био је познати писац господин Томислав Шиповац. У 1999. години, за в.д. директора именован је господин Тошо Буњевац. Буњевац је, након неколико мјесеци, на лични захтјев разријешен те дужности, након чега сам именован за директора Завода. Ту дужност сам обављао до јула 2007. године.

Завод је, у моменту када сам именован за директора тог предузећа, имао сва обиљежја предузећа у кризи (недостатак инфраструктуре и ресурса, презадуженост, неликвидност и негативан финансијски резултат). Такво стање је посљедица, углавном, објективних фактора, као што су прве три године пословања у ратним условима, предаја Илиџе Федерацији БиХ, те недостатак стабилних наставних планова и програма на основу којих би се припремали уџбеници.

2. Шта су били приоритетни задаци Завода у том периоду? Када и на који начин доносите одлуку о издавању већег броја издања ?

У периоду од 1992. до 1999. године, основна пословна активност РИЗ „Просвета“, односно ЈП Завод за уџбенике и наставна средства била је набавка уџбеника и наставних средстава од Завода за уџбенике из Београда и њихова дистрибуција у Републици Српској.

С обзиром да уџбеници из групе националних предмета у издању  Завода за уџбенике из Београда нису у потпуности одговарали наставним програмима Републике Српске, тај проблем је привремено ријешен, 1996. године, издавањем додатака уз 12 уџбеника за основну школу.

Међутим, приоритетан циљ Завода био је издавање уџбеника који ће бити у потпуности усклађени с наставним планом и програмом Републике Српске. Због дефицитарности свих ресурса и нестабилност наставних планова и програма, у погледу рока њиховог важења, наведени циљ је изгледао неостварив.

Први удџбеник, у издавачкој продукцији Завода, је објављен 1998. године. Ријеч је о уџбенику Економика Републике Српске за 3. Разред Средње економске школе, аутор Лазо Гашић.

У 1998. години, препознали смо неке сигнале у погледу намјере одређених међународних фактора да нам забране употребу уџбеника из Републике Србије, посебно уџбеника из групе националних предмета, с крајњим циљем увођања јединствених наставних програма за основно и средње оразовање у БиХ.

То је био разлог да, у договору са Министарством просвјете Републике Српске и Рпубличким педагошким заводом, као стратешки циљ Заводa за уџбеника за 1999. годину, одредимо издавање 12 уџбеника из групе националних предмета.

Био је то јако амбициозан, а по неким мишљењимa и нереалан циљ.

Међутим, били смо свјесни да то за Републику Српску значи пуно више од 12 нових уџбеника. Такође, смо били сигурни да ће Завод за уџбенике, у свакој фази реализације тог плана, имати максималну подршку Министарства просвјете и Републичког педагошког заводa. Једино  нисмо могли рачунати на финансијску подршку, јер средства за те намјене нису била планирана у Буџету Републике Српске.

Донијели смо одређена општа акта и процедуре и објавили конкурс за прибављање рукописа за прву генерацију уџбеника у издању Завода за уџбенике Републике Српске. Све фазе, од прибављања и оцјене рукописа, израде илустрација, графичке припреме, штампања, до дистрибуције, извршене су у складу с планираном динамиком.

Тај, као што сам већ рекао, јако амбициозан план успјели смо реализовати захваљујући максималном ангажовању менаџмента Завода и уз максимално разумијевање и помоћ свих тимова и појединаца који су у том пројекту учествовали. Наиме, поред очекиване помоћи Министарства просвјете и Републичког педагошког завода, једнако важно нам је било разумијевање и повјерење аутора уџбеника, рецензената, уредника, лектора, илустратора, тимова задужених за техничку припрему и штампарија, посебно бих истакао штампарију „Гафомарк“ из Лакташа.

Сви који су учествовали у реализацији тог пројекта, имали су разумијевање према материјално-финансијској ситуацији у којој се Завод тада налазио и сагласили се с нашим приједлогом да обавезе према њима измиримо након продаје уџбеника.

Охрабрени успјешном реализацијом тог пројекта, али и због све већих пртисака у погледу забране коришћења уџбеника из Србије, утврдили смо стратешки циљ Завода за 2000. годину, који је подразумијевао издавање 24 уџбеника, али и стварање основних претпоставки за рад Завода. И тај план је у потпуности остварен. Децембра  2000. године,  организовали смо промоцију свих нових уџбеника, на којој су учествовали аутори из Републике Српске, Републике Србије и Црне Горе, затим представници Министарства просвјете, Педагошког завода, Академије наука и умјетности Републике Српске, Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Српском Сарајеву.

Промоцијa је организована у Српском Сарајеву гдје је Завод за уџбенике, исти дан, свечано отворио нову пословну зграду. Изгрaдњом те зграде остварен је и други стратешки циљ који смо планирали за 2000. годину.

У сљедећем периоду, забиљежен је убрзани темпо раста и развоја Заводa за уџбенике, што је резултирало издавањем свих уџбеника за основно и средње образовање, као и одређеног броја уџбеника за високо образовање. Паралелно с тим, изграђена је потребна инфраструктура, успостављен Систем менаџмента квалитетом (ISO 9001) и створени услови да се знатан дио ресурса усмјери на издавање књига из области белетристике.

3. Када говоримо о издањима којa не спадају у уџбенике на који начин сте доносили одлуке о томе шта ћете објављивати?

У периоду од 1992. до 2001. године, у издавачкој продукцији Завода је објављено неколико десетина издања која не спадају у уџбенике. Колико се сјећам, 2002. године, смо дефинисали пословну политику у којој је изражена жеља Завода да дио ресурса усмјери за издавање књига из области белетристике и тако допринесе развоју књижевности и афирмацији писаца у Републици Српској. Та жеља је конкретизована тако што смо годишњим планом пословања за сљедеће године, као један од планских циљева дефинисали издавање 50 књига из области белетристике и један комплет изабраних или сабраних дјела.

Реализацијом наведеног плана, у периоду од 2002. до 2007. године, издавачка продукција Завода је, сваке године била богатија за 50 књига из области белетристике и један комплет сабраних, односно изабраних дјела. У том периоду смо, самостално или у сарадњи са Академијом наука Републике Српске и Заводом за уџбенике из Београда, издали неколико занимљивих енциклопедија.

4. Да ли је Завод имао неко савјетодавно тијело или програмски савјет који је у то вријеме креирао план издавања књига за одређени период?

Да, Завод је имао Програмски савјет чији су чланови били представници свих нивоа образовања и представници удружења писаца Републике Српске. Савјет је имао значајну улогу у вези с разматрањем приједлога плана издавања уџбеникa (коначнa одлука о усвајању плана била је у надлежности Министарства просвјете) и кључну улогу у вези с доношењем плана издавања шире уџбеничке литературе, као и књига из области белетристике.

5. Период у којем сте Ви водили ову издавачку кућу је издавачки био веома богат и разноврстан. Истовремено у Европи је био “златни период” у издавачкој дјелатности што је трајало све до велике свјестксе кризе 2008. године. Да ли се уопште може направити једна паралела између наше и европске издавачке продукције и колико сте успијевали пратити те трендове - бар у техничком смислу?

Завод је, по природи своје дјелатности, усмјерен искључиво на домаће тржиште, како у погледу набавке импута, тако и у погледу пласмана учинака. Према томе, брз темпо раста и развоја Завода, као и богата издавачка продукција, у том периоду, нема никакве везе с положајем издавачке дјелатности у Европи.

Прва генерација уџбеника издатих у издавачкој продукцији Завода за уџбенике Источно Сарајево, с аспекта дидактичко-методичке апаратуре, квалитета папира и квалитета штампе, била је на нивоу квалитета уџбеника издатих у издавачкој продукцији осталих издавача у окружењу.

Књиге из белетристике, посебно сабрана или изабрана дјела, у техничком смислу, су биле знатно квалитетније у односу на издања дргих издавача у окружењу.

 6. Шта је било пресудно да се одлучите за објављивање сабраних или изабраних дјела одређених аутора?

Више фактора је утицало на креирање пословне политике Завода којом је, поред издавања уџбеника и шире уџбеничке литература, као важан циљ дефинисана обавеза издавања дјела из области белетристике, посебно сабраних или изабраних дјела.

Завод за уџбенике је издавачко предузеће које има монопол на издавању уџбеника. С обзиром на мали тираж уџбеника, по мом мишљењу, то је природни монопол и свако друго рјешење би било неефикасно. Међутим, та околност додатно захтијева вођење друштвено одговорне политике у погледу: квалитета, благовременог издавања и дистрибуције потребних количина уџбеника за све нивое образовања, повољније цијене и услове продаје уџбеника у односу на све друге издаваче у окружењу, као и перманентно улагање у издавање дјела из области белетристике и афирмацију аутора тих дјела. Издавaње изабраних или сабраних дјела познатих аутора, сматрам посебним доприносом Завода књижевности Републике Српске и најбољим начином изражавања захвалности ауторима тих дјела на њиховом стваралачком раду.

7. Не узимајући у обзир уџбенике, када је по Вама Завод за уџбенике постао лидер у издаваштву Републике Српске?

Издаваштво у Републици Српској никада није била профитабилна дјелатност.  Према мом разумијевању, мотив за бављењем издаваштвом је патриотизам, љубав према литератури, неки лијепи тренуци које човјек доживи дружећи се са писцима (то су посебни и изузетно драги људи) и неки посебан осјећај приликом првог сусрета с новом књигом.

Мислим да је управо због тога, издаваштво у Републици Српској издржало све изазове у протеклом времену и, у изузетно сложеним околностима, успјело да читаоцима обезбиједи квалитетне и разноврсне публикације. То потврђује чињеница да је прошле године одржан 22. сајам књиге у Бањалуци, да су наши издавачи сваке године присутни на Међународном сајму књиге у Београду, Сарајеву и Франкфурту.

Тачно је да је један од циљева дефинисаних политиком квалитета из 2002. године, био и тај да Завод постане лидер у издаваштву Републике Српске. Међутим, то нам није био приоритетни циљ. Заправо, та позиција је резултат остварења свих других циљева о којима сам већ говорио, а прије свега плана издавања књига из области белетристике.

8. Да ли је избор онога што ће бити објављено имало везе са тренутним политичким, социјалним, економским, научним и културним приликама код нас?

Мислим да се, у једном друштву, ништа битно не може догодити а да нема неке везе, макар с једним, од фактора наведених у Вашем питању. Можда је важно да нагласим да је Завод сасвим самостално и без било каквих политичких утицаја доносио и реализовао план издавања дјела из области белетристике.

Сва питања у вези с издавањем уџбеника су регулисана Законом о издавачкој дјелатности. Одредбама тог закона, јасно су прописане надлежности и одговорности Завода у поступку издавања уџбеника.

9. Како сте видјели позицију Завода на образвоној, културној и књижевној сцени РС ?

Мислим да сам, одговарајући на претходна питања, добрим дијелом одговорио и на ово питање. Од тога како сам ја, као директор Завода, видио позицију тог предузећа на образовној, културној и књижевној сцени, много је битније како су то видјели други. Мислим на компетентне људе из тих области. Надам се да нисам превише субјективан, ако кажем да су критике на рад Завода у том периоду биле, углавном, позитивне.

 10. Сматрате ли да сте својим избором шта објавити утицали на опште литерарне токове у српској књижевности РС, БиХ па и шире?

Да, с обзиром на број и врсту објављених дјела, те чињеницу да се знатан дио тих дјела односи на дјела најпознатијих аутора из Републике Српске и Републике Србије.

извор: зунсрс, интервју водио Дејан Керлета