Бранко Станковић добитник Златне сове

НАКНАДНО САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ НАГРАДЕ „ЗЛАТНА СОВА“ ЗА 2021.

Сагледавајући добијене информације и утврдивши одређене додатне чињенице, жири за додјелу награде Златна сова за 2021. годину, у саставу: проф. др Горан Максимовић, предсједник, доц. др Мирјана Лукић, и Радисав Милић, писац и књижевни критичар, утврђује сљедеће:

НАГРАДА ЗЛАТНА СОВА за 2021. годину припада рукопису Врежа, шифра Аркона 20, аутор Бранко Станковић

Друга награда припада рукопису Људи, звери, анђели, шифра „Исток“, аутор Мирослав Живановић

Трећа награда припада рукопису Мученица Текла између Бога и човјека (роман у стиху), шифра „Нојева барка“ (аутора романа саопштићемо у понедјељак - након отварања рјешења шифре)

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Након што је жири 21. 5. 2021. године саопштио да је рукопис Заборављени српски гроф добио Златну сову за 2021. годину појавиле су се информације да су одломци рукописа објављени у часопису „Нова Зора“.

Остваривши увид у текст објављен у часопису („Нова Зора“, број 63) под називом „Заборављени српски гроф“, аутор Срђан Милићевић, жири је утврдио да је дошло до кршења члана 2. Правилника о додјељивању награде Златна сова, гдје је прописано да уколико је рукопис интегрално или фрагментарно објављен у штампаној или елекронској форми, поменута чињеница ће се сматрати разлогом за искључивање аутора и његовог дјела из конкуренције.

Иако је дио који је објављен у часопису крајње занемарив у односу на главну наративну линију, а и на роман у цјелини, а епизода која је била у часопису не доприноси радњи у цјелини, текст у часопису подударан је у великом проценту са текстом рукописа романа (два поглавља су идентична уз незнатне стилске измјене док један пасус изостаје). На основу наведеног, жири је поступио у складу са одредбама наведеног правилника и конкурсом те искључио аутора и његов роман из конкуренције.

Поступајући по правилнику и процедурама, жири је за добитника награде Златна сова за 2021. годину прогласио рукопис Врежа, шифра Аркона 20, аутора Бранка Станковића.

О ПОБЈЕДНИЧКОМ РОМАНУ

Рукопис тематизује питање зла у свијету, као и права на казну и освету над онима који су починили то зло. Испричан је кроз два наративна плана. Први обухвата савремене године и случајно сазнање главног јунака Милана, студента историје, избјеглице из Кордуна који је као дјечак морао да оде из завичаја због хрватске војне акције „Олуја“, да се у Београду налази као страни дипломатски представник у некој тобожњој хуманитарној мисији, човјек који је непосредно одговоран за смрт његовог оца. То сазнање покреће у њему жељу за осветом, коју на крају неће имати снаге да оствари. Умјесто њега ту казну ће остварити нека виша сила и тај прерушени зликовац пострадаће од крстареће ракете у једној другој земљи гдје је обављао тобожњу хуманитарну мисију. Други наративни план утемељен је на историјској нарацији и враћа нас у године након завршетка Првог свјетског рата, као и године након након завршетка Другог свјетског рата, а приказује судбину јерменског осветника Согомона Телхирјана и српског осветника Благоја Јововића. Први осветник Телхирјан убио је турског зликовца Талат-пашу, одговорног за смрт стотина хиљада јерменских породица 1915. године, а други осветник Јововић је у Аргентини педесетих година 20. вијека организовао атентат на хрватског усташког поглавника и зликовца Анту Павелића, одговорног за смрт и страдање више стотина хиљада припадника српског народа у концентрационим логорима на простору фашистичке НДХ (1941-1945). На тематско-мотивском, стилско-језичком и композиционом плану, као и сложености израза, ради се о једном од запаженијих рукописа који су пристигли на овогодишњи конкурс.