Ко је овогодишњи добитник Совице ВЕРА ПРИЉЕВА?

Вера Приљева је рођена, живи и ради у Новом Саду, али је тачка њених полазака и повратака Степановићево, мало добровољачко село надомак града, које су за време СФРЈ звали 7. република.

Одрасла је у дугачкој, жутој кући која је данас једна уморна старица од скоро сто година. Испред ње је била липа, која је, као и све липе у јуну, голицала ноздрве. Та липа је имала огромну крошњу испод које је била дрвена клупа. На тој клупи, у различито доба дана, водили су се различити разговори, различитих људи. Тако је расла. У великој породици, у којој су честитост, рад и истина биле речи које су се преплитале с речју која се и није изговарала, али је била увек присутна: љубав. Научила је да слуша. Али не у смислу да чује и буде послушна. Научила је да саслуша и некако рано стекла слободу да каже оно што мисли и осећа. У ствари, увек се лакше изражавала писањем.

После је постала опседнута временом, том инспиративном, неухватљивом категоријом умећа живљења, која је уткана у, често запетљано, чворновато стање свести о свему што нас окружује.

Живела је и успут писала, или писала, живећи успут!

Поред Дневника (пише великим словом), честитки за рођења, венчања, последње испраћаје, цртице и мале новинарске чланке који нису никада објављени, или понеки под другим именом, туристичких програма, писала је и друго.

Као ауторска издања објављени су „Добродошло“ – подсетник за родитеље, успомена за дете) „Календар Малог Путника“, „Ученик Коле из животне школе“ као и „Трговање временом“.

Њену биографију уместо диплома и награда красе два пара очију боје кестена, која у њу гледају с поверењем, а сад им се придружила и Совица.