Предраг Ђурић из Новог Сада добитник је књижевне награде Совица за роман „Птице селице“
Књижевна награда издавачке куће ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ а. д. Источно Ново Сарајево, под именом „Совица“, обухвата плакету (повељу) за најбољу необјављену књигу за дјецу, објављивањ...
Књижевна награда издавачке куће ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ а. д. Источно Ново Сарајево, под именом „Совица“, обухвата плакету (повељу) за најбољу необјављену књигу за дјецу, објављивање дјела у тиражу од 500 примјерака, те ауторску накнаду у износу од 3.000,00 КМ и 20 примјерака књиге.
Право учешћа на Конкурсу за избор најбоље необјављене књиге за дјецу имали су сви аутори који пишу и стварају на српском језику, под условом да рукопис књиге за дјецу није никада раније објављен. Уколико је рукопис интегрално или фрагментарно објављен у штампаној или електронској форми, поменута чињеница ће се сматрати разлогом за искључивање аутора и његовог дјела из конкуренције. Право учешћа на Конкурсу за избор најбоље необјављене књиге за дјецу немају они аутори који су досадашњи добитници награде „Совица“
На конкурс је пристигло 15 рукописа под шифрама. Жири у саставу проф. др Зорана Опачић, предсједник, доц. др Милена Ивановић Ковачевић и Берислав Благојевић данас је саопштио добитника награде.
Једногласном одлуком и са великим задовољством жири је прогласио најбољим рукописом роман Птице селице (шифра Пеликан).
Награђени рукопис представља изразито промишљену и слојевиту романескну причу о одрастању у временима кризе и транзиције. Приповедан је из позиције дечака на прагу адолесценције који покушава да спозна сопствени идентитет и место у урушеном свету. Радња се шири из породичног круга ка спољном свету а три генерације – школска деца различитог узраста, родитељи и пензионери (бака и дека) – омогућавају да се прецизније наслика друштвени контекст и покаже на које начине он врши притисак на породични нуклеус.
Кроз њихову судбину преламају се бројни удеси српског народа на крају прошлог и у новом веку: реч је о ратним избеглицама који су морали да оставе дом и завичај и населе се у старој бакиној кући у војвођанском селу крај Канала, близу Дунава.
Млади јунак се издваја од своје околине. Тога је и свестан, али сваком пријатељу допушта да буде такав какав јесте. Своје стрепње и забринутост за ближње разрешава осамљивањем, читањем а понајвише посматрањем птица. Тако сазрева и надраста средину својом зрелошћу, коју запажамо и у начину на који је доживео и превазишао своју прву љубав.
Рукопис Птице селице одликују изразити квалитет, зрелост, успешно уобличење и целовита замисао. Прича о породици која, упркос животним недаћама има снаге и вере да крене у сусрет новим изазовима – која свој дом гради не у спољашњем простору, већ изнутра, у међусобној љубави, враћа нас неким основним људским вредностима и младе читаоце снажи за живот у садашњици.
Из Саопштења жирија
Честитамо добитнику награде и с нестрпљењем чекамо да постанемо читаоци овог дјела!