У Новом Саду представљен роман "С Хомером у олуји"

Нови роман Анђелка Анушића "С Хомером у олуји", који, како каже аутор, свједочи о трагичном билансу српског порицања и самопорицања у југословенству представљен је премијерно публици у Новом Саду.

"Моја књига је први српски роман, слободно то и са овереним покрићем изговарам, о трагичном билансу српског порицања и самопорицања у југословенству. И то са нечувеним белосветским ружењем и блаћењем српског народа које траје у континуитету, ратом и прогоном крајем 20. века, што се наставило до данас, само у другим облицима", истакао је Анушић.

Он је навео да у роману, чији је издавач Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева, тематизује судбину српског народа од такозване прве Југославије, до, како каже, насилне сепарације Хрватске, Словеније и БиХ из "титоистичке брачне заједнице".

"Kроз више од 400 ликова и јунака тематизујем, односно литераризујем прву Југославију, Kраљевину Срба, Хрвата и Словенаца /СХС/, Други светски рат и погром Срба у Независној Држави Хрватској", каже Анушић.

Он наводи да је у роману тематизовао и "Другу /титоистичку/ Југославију" и перфидну асимилацију, као и културолошко ништење Срба и ћирилице, њихових материјалних и духовних трагова у Социјалистичкој Републици Хрватској.

"Затим тематизујем хрватски МАСПОK 1971. године, који је заправо био хрватска ратна проба за 1991. годину. Уједно, романом литератизујем насилну сепарацију Хрватске, Словеније и БиХ 1991-1995 из титоистичке брачне заједнице, агресију на српски народ у тим републикама, прогон Срба, као и њихово страдање и расуло", каже Анушић.

Он је нагласио да је у наслову романа грчки Хомер, праотац пјесника и писаца, њихов, како каже, готово савременик.

"У писцу живо пребивају сви његови преци, писци и песници. И на крају те дуге колоне пишчевих предака увек је Хомер. Сваки писац и песник, ако је истински, стар је колико и Хомер. Отуда Хомер у наслову мог романа, јер је мој наратор претрајао и прокрстарио буровити и олујни почетак и крај 20. века на Балкану, са својим јединим правим водичем кроз кругове тога пакла", рекао је Анушић пред препуном великом салом Градске библиотеке.

Kњижевник и историчар Милан Мицић рекао је да прича о страдању српског народа и његовој трагичној историјској судбини отвара питање да ли ћемо на све то завући главу у пијесак или, пак, најозбиљније почети промишљати своју будућност.

Kњижевник Радован Ждрале рекао је да је књига тешка, чита се споро, али ће сигурно проширити сазнања о трагичном страдању и свим историјским заблудама српског народа.