Илија Гајица добитник Златне сове за 2017. годину

На Конкурс за награду „Златна сова“ ЈП “Завод за уџбенике и наставна средства” а.д. Источно Ново Сарајево за 2017. годину стигло је 50 рукописа, од којих је 47 испунило услове Конкурса. Жири у саставу: проф. др Сања Мацура (предсједник), проф. др Душко Певуља (члан) и књижевник Мирко Вуковић (члан) их је прочитао, те у складу с „Правилником“ и раније постигнутим договором о начину рада донио сљедећу одлуку: Трећу награду на овогодишњем конкурсу Златна сова, жири додјељује рукопису под називом „Киша и млеко“ аутора Радисава Милића из Смедерева. Обимом невелики рукопис „Киша и млеко“ лута руским пространствима спајајући мирисе родне куће и оне у којој се мре, млијека с дјетињег длана и руке која може да убије, обриса љубави и мржње сливених у сјенку која се надвија над свиме што нас окружује а кроз коју продиру зраке памћења снажнијег од заборава, обасјане евокацијама сатканим од нити чистоте дјетињства и силине одрастања. Садашњост испуњена гласовима из прошлости, у времену које је стало и више не тече, мирише на кишу која спира сјећање и носи га у ријеку понорницу што варљиво заметне свој траг тек да би се појавила тамо гдје је најмање очекујемо.

Другу награду на овогодишњем конкурсу Златна сова, жири додјељује рукопису под називом „Рукавица“, ауторке Славице Ердељановић Цурк из Ниша. У стилски гипком и елегантном, течном и питком штиву, ауторка романа „Рукавица“ успијева да исприча комплексну причу о никад до краја докученим мушко-женским односима и сапатничком саразумијевању двије жене које је на размеђи прошлога и овог вијека спојила једна рукавица. Оно што је на почетку рукописа изгледало као смрзнута животињица у влажном бусену траве (једна украј стазе изгубљена рукавица), тражило је, и успјело да пронађе, руку која ће је учинити живом и по чијем облику је обликована. У међувремену, на том њеном  повратничком путу, двије средњовјечне, емотивно фрагилне и, у крајњем, неиспуњене жене, једна другој, у својој женској емпатији, бивају рука и рукавица – наизмјенично мијењајући улоге. У безмало филмичној причи с дашком лијепог маниризма и паноноског аристократског ресентимента, двије се јунакиње суочавају са својим прошлостима и степеном остварености животних потенцијала – очи у очи са срећом и непоправљивом илузијом о срећи.

Прву награду на овогодишњем конкурсу Златна сова, жири додјељује рукопису под називом „Војник ничије војске“, аутора Илије Гајицеиз Београда. Рукопис „Војник ничије војске“, писан бритким стилом, реченицама изнутра бременитим значењима, раскрилио је пред нама протекле четири и по деценије, заронивши у њих на Марковдан 1974. године, пливајући кроз њих лако колико год оне биле тешке, и сажео их у окриље у књижевности ријетке нарације у другом лицу, која рукопису даје тон исповједности и блискости. Љубав између два брата, на којој је саздан сиже овога рукописа, полазиште је и исходиште српског (зло)времена с краја претходног и почетка овога вијека, тако испуњеног невољама да га је можда најлакше било преспавати. Ко сам ја, ко си ти, гдје смо, у којој земљи смо уснили, а у којој се будимо, можемо ли уопште у вихору историје да утичемо на своје животе, питања су која обавијају овај занимљиви рукопис, остављајући читаоцу да се сам пробија кроз шуму могућих одговора, међу којима ипак доминира онај на којем пише да свакој „бајци треба срећан крај“. А у овом рукопису, у којем је сан без снова основна метафора, и срећа и крај остају далеки. Додјела Златне сове биће уприличена у септембру поводом 25. година постојања и рада Завода за уџбенике и наставна средства, а прва званична промоција биће уприличена у оквиру Сајма књиге у Бањалуци.

Прва награда обухвата објављивање дјела у тиражу од 500 примјерака, те новчану награду од 5.000 марака, као и 100 примјерака одштампаног романа. Друга награда обухвата објављивање романа у тиражу од 500 примјерака, те ауторски хонорар у износу од 1.000,00 КМ, као и 100 примјерака романа. Трећа награда обухвата објављивање романа у тиражу од 500 примјерака, те ауторски хонорар у износу од 500,00 КМ, као и 100 примјерака романа.