Ристановић: Завод је највећа и најодговорнија издавачка кућа у РС

Интервју са проф. др Цвијетином Ристановићем на тему издаваштва у РС.

• Да ли су и у којој мјери издавачке куће утицале на литерарне токове?

Издавачке куће су у највећој мјери утицале на литерарне токове у Републици Српској. Оне су отвориле врата како афирмисаним књижевним ствараоцима тако и ауторима који су штампали своје прве књиге. Уз све видљивије настојање да олакшају услове за штампање нових књига, што је на ауторе дјеловало стимулативно, већина издавача је оборила критеријуме при валоризацији рукописа, тако да се дешавало (а дешава се и даље) да се штампају књиге које немају никакву умјетничку вриједност.

У циљу подизања квалитета публикованих дјела, издавачи би, и у овако незавидним условима пословања, требало да пооштре критеријуме при одабиру рукописа за штампање и да не дозволе да се под окриљем њихових фирми штампа све и свашта.

• Сматрате ли да је Завод за уџбенике и наставна средства својом издавачком политиком утицао или и даље утиче на литерарне токове у Републици Српској?

Као највећа и најодговорнија издавачка кућа у Републици Српској, Ј. П. Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево највише је допринио штампању квалитетних уџбеника и стручне литературе за све степене образовног система у Републици Српској.  Уз то, Завод је стално објављивао и белетристичка дјела и на тај начин доприносио његвању и афирмацији жанрова лијепе књижевности, како поетских тако и прозних. Самим тим Завод је знатно утицао и утиче на литерарне токове у Републици Српској.

Важно је нагласити да је Завод, у циљу подршке развоју прозне књижевности, установио конкурс „Златна сова“, на коме се сваке године додјељују награде за необјављене романе написане на српском језику. На досадашњим конкурсима „Златвна сова“ нагрђено је више врло успјелих романа из пера афирмисаних књижевних стваралаца, али и оних који су праву афирмацију  стекли тек додјелом „Златне сове“.

Уз похвалу одлуци Завода да установи стални конкурс за награђивање најбољих романа, не могу а да не примијетим да при досадашњем одабиру романа за награде њихова тематско-идеолошка  компонента је побјеђивала умјетничко-естетску, што би, макар на наредним конкурсима, требало да буде обрнуто. То, међутим, није само ствар издавачке политике Завода него и критичког осјећаја и мериторности чланова жирија који вреднују дјела и одлучују о њиховом награђивању.

извор: зунсрс, интервју водио Дејан Керлета

фото: Семберске новине , Семберија инфо