“Сјај јужног крста” расвјетљава феномен Партизана

Наше одлуке о наградама “Златна сова” биле су једногласне. Није било прегласавања. Углавном смо се апсолутно сложили да је ријеч о три романа који попуњавају једну цијелу скалу могућих романа.

Рекао је ово књижевник и члан жирија Ранко Рисојевић на промоцији романа “Сјај јужног крста” аутора Чедомира Љубичића, који је добитник треће награде.

Првонаграђени роман се бави Херцеговином, расијањем, поријеклом, други роман доноси занимљиву причу о првој предсједници Србије, док је овај роман о феномену Фудбалског клуба Партизан.

- То је роман који је у ствари једна могућа прича о Спортском друштву Партизан, а још тачније о Фудбалском клубу Партизан. То је роман који ће привући огромну пажњу јавности, јер фудбал је феномен који се може упоредити и с правом рећи да вуче коријене од римских времена, то јест од оних гладијаторских борби у аренама. Али, што кажу модерни писци, који се баве спортом, а нарочито фудбалом, некад је фудбал играла сиротиња а богати гледали, а данас је обрнуто. Међутим поглед на фудбал је потпуно другачији код онога који то гледа лаички и онога који је страствени навијач - казао је Рисојевић.

Легенда каже да сваки велики фудбалски клуб чува своју прву лопту, а у овом роману сазнајемо како је Партизан добио своју прву лопту.

- Ми у овом роману дознајемо да је прву лопту добио тако што је 1944. године, када су партизани ослободили Београд, Коча Поповић упао у један њемачки истражни затвор и нашао лопту. Он из тог затвора није изнио ништа друго него ту лопту, која ће постати прва Партизанова лопта - испричао је Рисојевић, показујући своје знање о фудбалу, те додао да је управо Коча Поповић са једном групом генерала основао клуб да би постао шампион земље.

Главни ликови су један тадашњи играч који је играо у Партизану, али и у оној познатој утакмици између Југославије и Њемачке, када је Југославија побиједила два напрема нула. Други лик је једна особа задужена за Партизан, а која је била члан тајне и контраобавјештајне службе.

Аутор је захвалио жирију за награду и Заводу за уџбенике и наставна средства Републике Српске, те рекао да овај роман прича о успонима и падовима, истрајности и упорности.

Да би објаснио назив ове књиге, а и о каквом се то сјају ради, аутор је прочитао један кратак одломак.

- Шта ће вам рефлектори ако на стадиону ЈНА вечито сија сунце, питаће они који не знају шта је естетика гробарства, они који не знају шта је естетика уопште. За њих је естетика назив некаквог бутика са скупоценом гардеробом или пак продавница лиценциране женске обуће од змијске коже, са штиклама које тешко стоје и на најдебљим новчаницима. Потребан нам је рефлектор на фудбалском храму. И те како нам је потребан. Ни сунце неће да сија без подршке и бодрења сличних и верних. Синови сунца и слободе носе црно-беле дресове, јер само та комбинација под надахнутом белом светлости постаје амалгам среће и поноса.

Извор: Глас Српске, Данко Кузмановић