Ko je ovogodišnji dobitnik Sovice VERA PRILjEVA?

Vera Priljeva je rođena, živi i radi u Novom Sadu, ali je tačka njenih polazaka i povrataka Stepanovićevo, malo dobrovoljačko selo nadomak grada, koje su za vreme SFRJ zvali 7. republika.

Odrasla je u dugačkoj, žutoj kući koja je danas jedna umorna starica od skoro sto godina. Ispred nje je bila lipa, koja je, kao i sve lipe u junu, golicala nozdrve. Ta lipa je imala ogromnu krošnju ispod koje je bila drvena klupa. Na toj klupi, u različito doba dana, vodili su se različiti razgovori, različitih ljudi. Tako je rasla. U velikoj porodici, u kojoj su čestitost, rad i istina bile reči koje su se preplitale s rečju koja se i nije izgovarala, ali je bila uvek prisutna: ljubav. Naučila je da sluša. Ali ne u smislu da čuje i bude poslušna. Naučila je da sasluša i nekako rano stekla slobodu da kaže ono što misli i oseća. U stvari, uvek se lakše izražavala pisanjem.

Posle je postala opsednuta vremenom, tom inspirativnom, neuhvatljivom kategorijom umeća življenja, koja je utkana u, često zapetljano, čvornovato stanje svesti o svemu što nas okružuje.

Živela je i usput pisala, ili pisala, živeći usput!

Pored Dnevnika (piše velikim slovom), čestitki za rođenja, venčanja, poslednje ispraćaje, crtice i male novinarske članke koji nisu nikada objavljeni, ili poneki pod drugim imenom, turističkih programa, pisala je i drugo.

Kao autorska izdanja objavljeni su „Dobrodošlo“ – podsetnik za roditelje, uspomena za dete) „Kalendar Malog Putnika“, „Učenik Kole iz životne škole“ kao i „Trgovanje vremenom“.

Njenu biografiju umesto diploma i nagrada krase dva para očiju boje kestena, koja u nju gledaju s poverenjem, a sad im se pridružila i Sovica.