“Sjaj južnog krsta” rasvjetljava fenomen Partizana
Naše odluke o nagradama “Zlatna sova” bile su jednoglasne. Nije bilo preglasavanja. Uglavnom smo se apsolutno složili da je riječ o tri romana koji popunjavaju jednu cijelu skalu mogućih romana. Re...
Naše odluke o nagradama “Zlatna sova” bile su jednoglasne. Nije bilo preglasavanja. Uglavnom smo se apsolutno složili da je riječ o tri romana koji popunjavaju jednu cijelu skalu mogućih romana.
Rekao je ovo književnik i član žirija Ranko Risojević na promociji romana “Sjaj južnog krsta” autora Čedomira Ljubičića, koji je dobitnik treće nagrade.
Prvonagrađeni roman se bavi Hercegovinom, rasijanjem, porijeklom, drugi roman donosi zanimljivu priču o prvoj predsjednici Srbije, dok je ovaj roman o fenomenu Fudbalskog kluba Partizan.
- To je roman koji je u stvari jedna moguća priča o Sportskom društvu Partizan, a još tačnije o Fudbalskom klubu Partizan. To je roman koji će privući ogromnu pažnju javnosti, jer fudbal je fenomen koji se može uporediti i s pravom reći da vuče korijene od rimskih vremena, to jest od onih gladijatorskih borbi u arenama. Ali, što kažu moderni pisci, koji se bave sportom, a naročito fudbalom, nekad je fudbal igrala sirotinja a bogati gledali, a danas je obrnuto. Međutim pogled na fudbal je potpuno drugačiji kod onoga koji to gleda laički i onoga koji je strastveni navijač - kazao je Risojević.
Legenda kaže da svaki veliki fudbalski klub čuva svoju prvu loptu, a u ovom romanu saznajemo kako je Partizan dobio svoju prvu loptu.
- Mi u ovom romanu doznajemo da je prvu loptu dobio tako što je 1944. godine, kada su partizani oslobodili Beograd, Koča Popović upao u jedan njemački istražni zatvor i našao loptu. On iz tog zatvora nije iznio ništa drugo nego tu loptu, koja će postati prva Partizanova lopta - ispričao je Risojević, pokazujući svoje znanje o fudbalu, te dodao da je upravo Koča Popović sa jednom grupom generala osnovao klub da bi postao šampion zemlje.
Glavni likovi su jedan tadašnji igrač koji je igrao u Partizanu, ali i u onoj poznatoj utakmici između Jugoslavije i Njemačke, kada je Jugoslavija pobijedila dva naprema nula. Drugi lik je jedna osoba zadužena za Partizan, a koja je bila član tajne i kontraobavještajne službe.
Autor je zahvalio žiriju za nagradu i Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske, te rekao da ovaj roman priča o usponima i padovima, istrajnosti i upornosti.
Da bi objasnio naziv ove knjige, a i o kakvom se to sjaju radi, autor je pročitao jedan kratak odlomak.
- Šta će vam reflektori ako na stadionu JNA večito sija sunce, pitaće oni koji ne znaju šta je estetika grobarstva, oni koji ne znaju šta je estetika uopšte. Za njih je estetika naziv nekakvog butika sa skupocenom garderobom ili pak prodavnica licencirane ženske obuće od zmijske kože, sa štiklama koje teško stoje i na najdebljim novčanicima. Potreban nam je reflektor na fudbalskom hramu. I te kako nam je potreban. Ni sunce neće da sija bez podrške i bodrenja sličnih i vernih. Sinovi sunca i slobode nose crno-bele dresove, jer samo ta kombinacija pod nadahnutom belom svetlosti postaje amalgam sreće i ponosa.
Izvor: Glas Srpske, Danko Kuzmanović